ČEMU SLUŽE RADIONICE PISANJA

Na radionici nećeš naučiti da pišeš, a neke stvari su ti svakako poznate i od ranije.

U nekom trenutku inspiracije ili trenutku ludila, prijavićeš se na radionicu i tek onda  će ti jedno biti jasno- bez neke jasne slike svega toga ili bez očekivanja, sigurno nećeš zažaliti što si tu.

Forma je tu, ali šta je sa suštinom ?!

Toga ćeš postati svestan čim krene predavanje. Može da se desi da počneš da se kolebaš između upijanja informacija i stečenih utisaka jer sada si već korak bliže tome da postaneš pisac i instinkt krene da radi i kad ne bi trebao i pri tom moguće je da si verovatno malo i zatvoren prema svemu tome novom što te okružuje pa te upoznavanje sa  novom sredinom ispunjava mešavinom teskobe i uzbuđenja.

Ako si prihvatio kako stvari stoje i novo (nepoznato) okruženje, sledi uvodni razgovor, uglavnom o tvojim omiljenim likovima i knjigama koje si pročitao ili onima koje nisi, a trebalo bi. Zatim sledi ono zbog čega si tu, a to je pisanje. Zvuči jednostavno, ali baš i nije.

Za početak, pisanje je možda nešto što si poslednji put radio u srednjoj školi, a naglas čitao pred zainteresovanom publikom- možda i nikad. I da, tvoj rođeni glas zvuči ti grozno, za šta niko osim tebe ne brine, ali svejedno, imaćeš malu tremu.

Očekuj neočekivano

Nekome ćeš otvoriti poneka vrata poverenja, a neko će to učiniti tebi. Sudar svetova je neizbežan, a svako je pri tom priča za sebe. Sa druge strane, ako si sasvim mlad i neiskusan, na radionici možeš da čuješ razne informacije i naučiš ponešto novo o svetu, stvari koje bi ti mogle biti korisne u budućnosti, ako ne praktično, onda bar da se informišeš.

Romantične ideje o tome kako ćeš jednog dana živeti od svog pisanja, možeš okačiti tamo gde i svoju jaknu. Zaključak je da je za pisanje potrebno imati volju i disciplinu i po mogućnosti stalan posao.

Ljudi koji pišu, pišu kada imaju vremena za to i pišu zato što to vole, a ljudi koji rade ono što vole imaju ono nešto zbog čega je druženje sa njima sasvim prijatno iskustvo. Dođi na radionicu i uveri se u sve napisano.

 

Autor: Ivana Živanić