UTICAJ RODITELJA NA DECU POČINJE JOŠ U TRUDNOĆI – REIKI I RODITELJSTVO

U susret 9. kongresu Ishrana Budućnosti koji se održava ovog vikenda (19. i 20. oktobra) u Novom Sadu u Spensu, reših da vam za ovo javljanje sa vama dragi čitaoci prosledim jedan od dva rada koji sam prošle godine predstavila upravo na pomenutom kongresu. Ovom prilikom vas pozivam i da posetite kongres ako ste u mogućnosti. Ulaz je besplatan a teme se dotiču svih mogućih dobrobiti za čoveka i okruženje sa naučne strane i kroz svedočanstva i tendecije predavača. Ove godine, koja je ujedno i treća godina za redom kako učestvujem na kongresu predstaviću svoj rad na temu: “Kroz bol do Istine, do Radosti” a na tom putu mi je veliki prijatelj bio upravo Reiki. U nastavku teksta sledi prošlogodišnji rad. Nadam se da ćete uživati i da ćete pronaći neku korisnu informaciju za sebe i/ili bližnje.

Uticaj roditelja na decu počinje još u trudnoći – Reiki i roditeljstvo

Sažetak rada: Cilj rada: Ideja ovog rada je da se pojasni koliki uticaj roditelji imaju na decu od samog njihovog začeća, svesni i nesvesni uticaj, na šta treba da obrate pažnju pre donošenja odluke o roditeljstvu, na koji im način Reiki može pomoći u tome, u smislu pripreme za sam taj čin ne samo fizičke već i mentalno emotivne, u vezi sa otklanjanjem blokada u cilju začeća, i naravno kasnije u toku samog odgoja deteta. Metode rada: Roditelji koji su primili Reiki obuku mogu deci na dnevnom nivou pomagati Reiki tretmanima, jačati njihov imunitet, isceljujući pre svega traumu samog rođenja, a kasnije i za osnaživanje duha deteta kao uopšte detetove svakodnevnice. Moguće je to izvoditi u direktnom kontaktu ili na daljinu sve zavisi od stepena Reiki obuke koji je roditelj prošao. Rezultati rada: Tokom višegodišnje prakse pokazalo se da iako neki parovi koji na svesnom nivou žele decu i fizički su zdravi da su bili u nemogućnosti da začnu dete. Tu je Reiki kod nekih odigrao veliku ulogu jer su se otklonile emotivne i mentalne blokade unutar bića tj. na podsvesnom nivou, promenili su način razmišljanja, delovanja kako bi na najbolji mogući način odgojili svoje dete. Deca koja su u redovnom kontaktu sa Reikijem (duhom vodjenom životnom energijom) imaju jači imunitet i slabije oboljevaju. Deca koja su bolova ili životno bila ugrožena bivala su izlečena. Primećeno je takođe da deca prepoznaju Reiki kao vrlo čistu energiju, kao nešto dobro i sami ga često traže. Zaključak: Bez ikakve potrebe za nametanjem a iz velike želje za razumevanjem i primenom u cilju vedrijeg duha deteta, želje da se deca rađaju i odrastaju zdrava, u duhu ljubavi, neophodno je da se budući roditelji za to pre svega pripreme. Može se to uraditi na razne načine, a svakako je Reiki veliki blagoslov koji u tome može pomoći što ću kroz primere u tekstu pokušati da predstavim. Ključne reči: Reiki, roditeljstvo, odgoj dece, majčinstvo, vantelesna oplodnja.

Rad:

Neko me je jednom pitao koja je moja ciljna grupa. Odgovorih, svaki pojedinac koji mi dođe da radimo. Međutim, shvatila sam da je moja ciljna svako dete ove planete. Ali to nije grupa za koju smem tvrditi da ću dočekati da vidim u ovom životu jer to su svi oni mališani koji će se roditi za deset, dvadeset ili trista godina ili i više čak. Oni mališani koji će usvojiti daleko zdravije stavove, koji će živeti svoje realnosti sa mnogo više ljubavi, oni koji će upoznati istine koje su možda danas skrivene od nas, ili od većine. Oni koji će sa lakoćom širiti te istine. Oni koji će “sejati” ljubav i mir gde god da se pojave. Oni koji će ovu planetu “zaraziti” ljubavlju i mirom. I zato je bitno raditi sa ovim sada mališanima da odrastu u zdrave ljude, emotivno i mentalno zdrave ljude jer sutra će i oni imati decu. Učiti ih da se kreću lakše, da se lakše prilagođavaju, a da opet zadrže sopstveni kurs. Ali i učiti od njih, jer i oni maleni mogu nas nečemu podučiti Raditi sa odraslima koji se spremaju na korak zvani brak da bi se ta deca rađala iz ljubavi. Važno je raditi sa već postojećim roditeljima. Jako je važno raditi i sa odraslima koji možda ne mogu da imaju decu ali mogu da utiču na okolnu decu, sa odraslima koji će se možda odlučiti na usvajanje, sa prosvetnim radnicima, lekarima i tako dalje, sa svima koji su u bliskom kontaktu sa decom. Radeći sa velikima pomažemo malima da budu ono što jesu, zbog čega uopšte i dolaze na ovaj svet. Sadašnja a tek buduća deca znaju više možda od nas, i ako ne znaju više od nas znaju ono što je dobro za njih, tako da je suština detetu dati pažnju, osluškivati njegove potrebe i želje namesto pakovati decu u određene kalupe.

Zato, pre svega za nas odrasle je neophodno da shvatimo i prihvatimo da ako smo izabrali da budemo nečiji roditelji, nismo time postali i njihovi vlasnici. Ako smo već izabrali da nekome podarimo život to podrazumeva da to malecno biće od dana kada se rodi pre svega poštujemo kao individuu, što ono i jeste – MALI ČOVEK. Čim se rodi dete je jedinka za sebe. Jedinstven kod, jedinstven um, jedinstveno srce i jedinstven duh. Naša uloga u njihovim životima je da ih podržimo da žive sebe. Kako? Da im svaki dan uputimo maksimalnu moguću pažnju koju možemo, dovoljnu količinu energije, emotivnu i mentalnu pažnju pored materijalne, da im damo odgovor na svako pitanje ili da ih podstaknemo na razmišlajnje da sami dođu do odgovara, da im podstičemo kreativnost, i pre svega da im damo primer kroz lično ponašanje. Nije poenta na primer da se govori detetu ne pij vodu iz flaše, dok roditelj to i sam radi. Jer kao njihovi roditelji, mi smo pre svega njihovi učitelji.  Psiholozi kažu da se dečiji karakter izgrađuje između treće i pete godine, a da se sa vaspitavanjem počinje odmah po rođenju. Da, jeste, ali treba imati u vidu da vaspitavanje nije isto što i nametanje sopstvenih želja i stavova koji nisu u skladu sa prirodom tog deteta niti njegovom svrhom rođenja. Potrebno je da ih posmatramo i osećamo. I kao “učitelji” treba da smo svesni da i mi od dece možemo nešto naučiti. “Dok jedan podučava dvoje uče.”

Pažljiva komunikacija sa detetom i pravilan izbor reči je od ogromne važnosti. Uvredljive reči, poređenje sa drugom decom neće nikako osnažiti duh deteta već će ga unakaziti. Govoriti detetu:“Ma šta fantaziraš, šta lupaš gluposti“ i slično može takodje iskrojiti blokade i traume unutar dečije podsvesti pa da kasnije izraste u jednu nesigurnu i neodlučnu osobu. Ne možemo očekivati da dete nazivamo raznim pogrdnim rečima, pa čak ni u šali, i da očekujemo da dete bude mentalno i emotivno zdravo. Takođe deci se ne govori “Ne glupiraj se, ne vileni, ne galami..”, jer podsvest ne zna za “ne” tako da dete prima “komandu” glupiraj se, vileni, galami. Beskrajno je važna pozitivna konstrukcija rečenica. To se vežba ali se vremenom uvežba.  Znam za jednu devojčicu kojoj je majka često znala da kaže da je smotana. Na primer malena nešto ispusti a majka će “joj što si smotana” i tako jednom, pa drugi i ne znam koji put, kad eto čujem devojčica je pala i polomila ruku, a nešto kasnije i nogu. Znači, potrebna je podrška detetu: “Sledeći put budi pažjivija, sledeći put ćeš ti to bolje, ništa strašno, ispustila si, razbila, drugi put nećeš.“ Podrška i ohrabrenje da mogu bolje. Treba izbegavati šale poput: Joj što si šašav, blesav, ti nisi normalan, mali antihrist i slično, jer  univerzum ne zna za šalu. I znam da nekome može ovo sve delovati sve ovo kao preterivanje i izmišljanje, jer nas o tome nisu učili u školi, ali baš to ne činim. Budite pozitivni ako želite pozitivno da vam se vrati, ako volite sebe i svoje dete koje doneli ste na ovaj svet.

Priprema žene na majčinstvo. Kroz svoj rad srela sam se sa dosta toga na ovu temu kako u teoriji tako i u praksi. Oba roditelja imaju uticaj na kompletan život svog deteta ili dece, ali majke nešto više jer je ona ta u kojoj se beba razvija. Zbog toga je ključno da se majka pre svega pripremi na roditeljstvo. Bezmalo je slučajeva slučajne trudnoće i to nije strašno ako se već dogodilo, ali strašno za nerođeno dete mogu biti majčine misli. Svaka njena negativnost, kukanje, nedoumice, strahovi preneće se na dete. Žena, majka, koja razmišlja o abortusu veliki strah ugrađuje u dete, strah da li će preživeti ili neće. Majka koja želi određeni pol deteta takođe pravi veliki problem tom detetu ako se rodi suprotnog pola. Jedan od primera iz moje Reiki prakse je da se jedna takva devojčica zapetljala o pupčanu vrpcu i nije htela napolje i iako drugorotka, njena majka je provela 24 sata na porodiljskom stolu. Očekivali su je kao dečaka i već joj dali muško ime. To dete je shvatilo da će razočarati svoje roditelje u samom startu. Kasnije kroz život je činila sve da opravda svoje postojanje, da zasluži njihovu ljubav, poštovanje, i koliko god da se trudila, kao da nikad nije bilo dovoljno. Onda je u nekom trenutku odlučila da se okrene sebi, da živi za sebe a ako je njeni roditelji prihvate super a ako ne opet dobro. Ali to su ogromne traume sa kojima se deca rađaju i o tome treba povesti na vreme računa. Detetu, još dok je u stomaku treba pričati da je voljeno i željno ga isčekivati. Da pre nego što otvori okice zna da je voljeno i dobrodošlo i da se nalazi na pravom mestu. Dete misli i oseća i u utrobi svoje majke i zato su majke izuzetno odgovorne za rast i razvoj dece.

Ako žena nosi u sebi negativne emocije prema svojoj maci, zameranja i slično, to će se sve odraziti na njen odnos sa detetom. Vrlo je verovatno da će dobiti dete i to češće žensko koje će joj takođe zamerati. Samim tim to ukazuje na startnu grešku u odgoju deteta. A to je upravo ono na šta dajem akcenat, srediti sebe pre nego se dete začne kako bi mu se prenele pozitivne emocije, misli, životni stavovi. Zato je po meni Reiki odličan način da se majka, zapravo oba roditelja pripreme za buduće dete i sve što ide uz njegovo rođenje i odgoj. Uz to dobra je priprema i kroz muziku, meditaciju, vežbanje, boravak u prirodi i regulisanu a obogaćenu ishranu. Majka, trudnica, ima jedan veliki zadatak a to je da ne dozvoli spoljnim okolnostima da utiču na nju. Da je što više u miru, da što više oseća radost u sebi, kako bi se dete razvijalo u ljubavi. Isto važi i za sredinu u kojoj trudnica boravi, sa kim se druži, kakve misli sluša, šta gleda, ko oko nje priča i šta priča, jer na energetskom nivou uticaji su veliki.

Dešavalo se da radim sa ženama koje su proživele u detinjstvu teške traume od svojih roditelja, zapravo majki, vređanja, batine, nipodaštavanja, ubijanje duha. Koju god sam pitala kakvo je detinjstvo imala njihova majka, odgovarale su da su imale teško detinjstvo, bez ljubavi a uz galamu i batine. To je onaj momenat kad sam rekla da ne smemo da lečimo naše frustracije preko dece već da to treba da iscelimo i da se detetu predamo sa puno ljubavi. Ili ako smo došli umorni sa posla, a dete je razbacalo igračke po kući, pre nego se latimo batina i kažnjavanja, neophodno je zapitati se da li je dete zaista to zaslužilo ili tražimo ventil da se ipraznimo? Primera je mnogo i ne mogu stati svi u jedan rad, ali se nadam sam ukazala na poentu.

Majka koja je imala problem sa crevima i varenjem tokom trudnoće, rodila je bebu koja je takođe zadobila isti problem. Još neki od primera bi bio dečak koji je već u drugom mesecu nakon rođenja dobio ekcem. Kao generalni metafizički uzrok za ekcem stoji misaona neodlučnost. Njegova majka je baš u tom periodu razmišljala da li ili ne da odustane od dojenja. Dojenje je za nju bilo skoro nepodnošljivo zbog bola, ali je sa druge strane želela da svom detetu pruži i najbolju hranu. Ona je izdržala, ali je upravo dete pokupilo tu neodlučnost koja se odrazila kroz ekcem. Jedna devojčica, za koju mi se otac njen obratio da joj radim Reiki tretmane na daljinu, od dana rođena je stalno nešto bila slabašna. Bogu hvala nije ništa ozbiljno, ali kako jedno prođe drugo dođe. Krvarenje iz nosa povremeno je nešto što joj se ponavljalo. A tu su bile i alergije. Kao metafizički uzrok curenja krvi iz nosa navodi se sledeće: Potreba za prepoznavanjem. Osoba se oseća kao neprepoznata. Plač za ljubavlju.  To je dete koje raste pored majke koja joj ne dozvoljava da viđa oca. Naravno da će plakati za ljubavlju. Kada sam sa ocem pričala, on je rekao “Pa dobro, nedostaje joj ljubav oca”. Naprotiv, nedostaje joj ljubav majke pored koje živi. Ona očevu ljubav na energetskom nivou može da oseti, ali majčinu ne, samo definiciju ljubavi. Kako majka to voli svoje dete ako dete sputava da provodi vreme sa ocem jer na taj način “kažnjava” bivšeg muža? Pri tom govorim o ocu kome je stalo do deteta, koji se ponaša pristojno, vredan i radan čovek. Dovoljno je što ne žive zajedno, ali na sve to ga skoro ni ne viđa. Nije ljubav samo kada je detetu loše pa ga vodimo kod lekara. Odvešćemo i kućnog ljubimca, zar ne? Nije ljubav kada odvedemo dete u park ali mu ne dozvolimo da se isprlja. Kako to volimo ako ograničavamo? Nije ljubav ni kada detetu kažemo “ako uradiš to i to, ili ako se ponašaš kako treba dobićeš čokoladu ili..” Ljubav je kada voljenom biću pružamo svu našu energiju i podršku da živi sebe na najbolji način. Da se iskaže, da ga vodi njegov duh. Naravno, Ljubav nekad neće dozvoliti neke stvari, ali ne zato što joj se ćefnulo da brani, ne zato što njoj nije do toga, ne zato što se to ne uklapa sa njenim planovima već zato što to zaista ne ide na korist detetu kao na primer pipanje vrelog šporeta, vređanje druge dece itd. Ako mi nečiji duh ograničavamo, a naročito duh deteta, to dete će rasti nesrećno i nezadovoljno. Neko će to pokazati kroz svoje telo, gojazna deca, ili bolesna deca, a neka deca kroz bunt na javnom mestu…

Bila je tu i devojčica od devet i po godina, čija me je majka još pre nekih pet godina pozvala da detetu radim Reiki zbog prejakih migrena. Devojčica je poticala iz razvedenog braka, a živela je sa majkom i bakom koje uopšte nisu bile u dobrim odnosima i zbog toga je patila. Preosetljiva, lako je upijala sve a na prvom mestu majčinu nervozu i sa viškom kilograma koji joj je smetao jer su je deca neka zadirkivala na tu temu. Takođe je i oca krivila za razdor i jer se nije trudio oko nje, a smetala joj je i njegova devojka, što je splasnulo tokom mog rada sa njom. Pamtim da mi je njena majka rekla da je već u to vreme nekih godinu i po dana išla (majka) negde na psihoanalizu. Taj odnos je bio ključan da se sredi, da srednja dama prihvati svoju majku, da joj oprosti jer nije umela drugačije, a šta je rađeno tokom te analize zaista ne znam. Sa majkom sam uradila dva tretmana, međutim kad neko nije u potpunosti spreman da se menja, tu se negde rad i završi. Devojčica je volela Reiki, prijao joj je, bivalo bi joj bolje, popravio joj se odnos sa ocem. “Tata me iznenađuje jer sve hoće da mi kupuje sada.”, bile su njene reči. Imala je problem da se opusti u čemu joj je Reiki pomogao. To je i  rekla svojoj majci: “Tretmani me opuštaju i prijaju mi razgovori sa Sanjom.” Migrene su joj popustile a ja sam je zamolila bez obzira da li ćemo nastaviti da radimo i šta će se uopšte u njenom životu dešavati da jutrom kad ustane i pred san izgovori u sebi ili naglas: “Ja sam srećno dete.”

Na neki način deca su lični “iscelitelji” svojih roditelja, jer su oni naša “kap krvi”. Dok god smo energetski povezani sa roditeljima, oni svesno ili nesvesno vrše uticaj na naše fizičko i mentalno zdravlje, i uopšte na naše blagostanje, zapravo dok mi to ne osvestimo. Istrajnim radom na sebi, kroz Reiki, moguće je olabaviti i prekinuti te nezdrave energetske veze. To ne znači da se umanjuje ljubav prema njima, ili da ne bi hteli više da ih vidimo, samo se prosto promeni taj odnos i zavisnost od “programiranja” kome smo bili izloženi godinama jer ojačamo svoje biće, energetsko polje i proširimo svoju svest i to upravo spada u domen pripreme za roditeljstvo kako bi njima dali bolje. Sve što nam je smetalo nemojmo činiti našim mališanima, već upravo suprotno. A u vezi sa tom “kapi krvi” pozvala bih se na jedno naučno istraživanje koje je objavljeno na 7. internacionalnom simpozijumu neurokardilogoje 2015 u Beogradu – NEUROCARD 2015, a koje nam je tokom master studija predočio uvaženo dr.prof Đuro Koruga. Rad se se bazirao na merenju magnetne komponetne u krvi čoveka, jer kako je Tesla rekao: „Čovek je Svetlost, a prema nauci svetlost je elektromagnetni talas, s toga nije dovoljno meriti samo električnu komponentu (EKG) već i magnetnu. „Studija je urađena na 12 volontera, sedam muškaraca i pet žena. Svaki uzorak krvi, nalazio se u tačno kontrolisanim uslovima u biohemijskoj laboratoriji. Svakog dana u isto vreme i istim redom uzimani su uzorci i tokom perioda od dvadeset dana ponavljano je merenje. Posle petnaest dana magnetna komponenta krvi od dva volontera, kod kojih je inače prosečno merenje iznosilo 0.185 nT (nanotesla), skočilo je sa 0.185 nT na  9.50 nT i 10.20 nT. Naravno, dva ispitanika su odmah pozvana i utvrđeno je da su bili pod velikim emotivnim stresom.“ [1]

Meni je lično ovo jedno istraživanje bilo dovoljno da se zapitam i potvrdim neke stvari koje sam znala da se na dubljem nivou dešavaju a kroz već postojeći Reiki rad. S obzirom na jedno lično iskustvo neposredno nakon tog predavanja sastavila sam pismo profesoru sa pitanjem: “Ako naša kap krvi može da reaguje tamo neki petnaesti dan u laboratoriji, da li je moguće da mi osećamo roditeljske želje, emocije i tako dalje jer smo realno i mi njihova “kap krvi”?” Profesor odgovara: “To je tako, samo trenutno ne postoji matematički aparat koji bi to dokazao sa naučne strane.” Nije ovo prvi put da nauka ne može da potvrdi neke tako očigledne stvari, ali i ne mora. Prosto postoje “stvari” za koje ona nije zadužena, a onaj ko zna, on zna, a ko ne taj sumnja ili ne veruje u “očigledno”. Odgovori su vrlo često ispred nas, “pred nosem” što se kaže u narodu, samo je na pojedincu da li će videti odgovor za kojim traga.

Uz Reiki do željene trudnoće. Pre par godina mi je došla jedna mlađa dama sa pričom o pobačaju koji je prethodno imala iako su oboje želeli dete. Usled pobačaja je došlo i do infekcije, upale, koja se nešto dvoumila da prođe iako je pila neke lekove. Zadatak infekcije je zapravo bio da spreči novo začeće i novi pobačaj dok se ne isceli podsvesna blokada koja je dovela do prvog. Tokom rada nađen je uzrok problema, a nakon inicijacije, radeći svakodnevno Reiki autotretmane, ona je potpuno očistila telo i na mentalnom i na fizičkom nivou u vezi sa ovom temom i vrlo brzo me obradovala vešću da je trudna. Nešto kasnije, nekih devet meseci kasnije javila mi se sa vešću da je rodila živu i zdravu devojčicu kojoj je po potrebi u daljem odgoju davala Reiki. Dete kad se rodi doživi veliku traumu zbog promene sredine, presecanja pupčane vrpce i tako dalje i tu je svaka beba blagoslovena ako joj je majka reiki terapeut ili neko od roditelja. [2] Nedavno sam kontaktirana zbog jedne bebe koja je rođena mrtva zbog pupčane vrpce obmotane oko vrata i koja je reanimacijom vraćena u život. Majka me je pozvala u pomoć. Počela sam sa radom i u narednim danima aktivirala i moje učenike kako bi beba dobila maksimalnu moguću podršku. Lekari su bili iznandjeni bebinim oporavkom uz komentar da 99% dece zadobije ozbiljne posledice. I taj izveštaj čekam da mi pristigne.

Drugoj mojoj učenici je dijagnostikovan zid u materici. Doktorka joj je odmah preporučila operaciju kako bi spermatozoidi mogli nesmetano da stignu do jajnih ćelija. Ona nije zavibrirala sa operacijom, a ja sam je zamolila da radi sebi Reiki svakodnevno, da otkloni mentalne blokade i da će tako i na fizičkom planu otkloniti zid koji je nastao. Nešto kasnije doktorka joj je na pregledu rekla da se zid istanjio i da spermatozoidi sada imaju prolaz kada ona bude spremna za dete.

Tu je i iskustvo jedne divne ženice sa već dvoje dece kojoj su lekari rekli da nema šanse da zanese trudnoću sa trećim detetom. Radeći Reiki redovno ona je zatrudnela i rodila malog dečaka. Neko će se odlučiti za vantelesnu oplodnju a neko će za sebe odabrati prirodniji način kroz energetski rad i “duhovnu dozvolu”. [3]

Suprug i otac koji je prošle godine svoj život obogatio Reikijem, danas me je obavestio da je pre deset dana dobio ćerku. U dopisci na moja pitanja odgovara: “Redovito prakticiram Reiki, mnogo sam napredovao na svim poljima. Tijekom poroda sam im radio Reiki na daljinu i sad za oporavak isto na daljinu.” Divota prava. Samo udruženim snagama, u ljubavi, kao tim, porodice će opstati na ovom svetu. Radujem se tome.

S ljubavlju,

Sanja.

www.reikiskolica.org

Autor: Sanja Dejanović