PRAVO NA „NE“

Nedavno sam na društvenim mrežama postavila objavu koja je glasila „Reci NE svemu što te sputava da bi mogao/la reći jedno veliko DA sebi!“ i nakon toga dobila nekoliko poruka u inbox. Poruke su uglavnom sadržale pitanje „Kako reći NE nekome ko ti je blizak?“ Hm…To me je navelo na razmišljanje zašto ljudi misle da moraju reći uvek DA? Kada kažem „Reći NE svemu…“ mislim bukvalno svemu i svakome.

Tokom godina odrastanja naučili smo da nije lepo reći NE. To čuveno NE vređa nečija osećanja, očekivanja koja ima od nas i prosto nije nešto što se može baš tako često upotrebljavati. Klimanje glavom, potvrđivanje, slaganje i večito izgovaranje DA svemu što se od nas kao lepo vaspitanih i kulturnih očekuje je nešto drugo. To je opšteprihvaćeno i ima vetar u leđa uvek. Uvek je podržano od strane svih….ALI NIJE OD NAS SAMIH!

Stalnim DA mi idemo protiv nas samih. Sasvim je ok reći DA ako mi tako zaista osećamo da treba, ako je u skladu sa nama, našim mislima i emocijama. Međutim ako je to DA samo lep manir koji služi zarad prihvatanja okoline i da bi rekli kako smo mi fini i dobri…to ide na našu štetu na duže staze. Svako DA koje je proisteklo iz pogrešnih razloga i nije naše istinsko DA, prouzrokuje u nama niz kočnica, gustina, blokada i otpora. I kad tad, ono se ispolji iz nas kao nezadovoljstvo, bes, frustracija. Čak vrlo često i ne znamo odakle je samo buknulo iz nas. No ono prosto želi da se izrazi i iskaže nezadovoljstvo na ovaj i onaj način.

Zbog čega osećamo grč u želucu, knedlu u grlu, pritisak u grudima? Jer ne izražavamo svoju istinu. Govorimo DA kada naše celo biće vrišti i govori NE! To mogu biti sasvim banalne stvari ali i veoma krupne. Setite se koliko ste puta rekli DA, a celo vaše biće se bunilo? Kako ste se osećali? Zar nije cela filozofija srećnog i ispunjenog života baziranja na našem zadovoljstvu, sreći i radosti? Pa kako to izvesti ako smo večito u grču zbog onog čuvenog i finog ponašanja?

Kada kažem da treba reći NE, ne mislim na grubo i otresito NE, nego NE sa stavom. NE koje jasno stavlja granicu preko koje ne prelazite ni u odnosima ni u situacijama. Zašto bi išli na kafu sa nekim ako vam se taj dan baš ne ide? Da li morate reći DA svom detetu kojem se baš sad ide u park? Morate li svog kolegu odmeniti u poslu samo zato što on negde žuri? Zar je neophodno da sa mužem idete u bioskop i gledate neki akcioni film a ne volite taj žanr, samo da ga ne povredite? Milion primera ima u kojima ćemo reći DA jer nam je lakše ići linijom manjeg otpora i izbeći raspravu, umesto da se jasno i glasno izrazimo i zauzmemo stav. Opet ponavljam, to NE apsolutno nema veze sa onim drskim NE kada nas baš briga za sve i svakoga. Ovo NE ima veze isključivo sa našim unutrašnjim kormilarem koji nas vodi kroz život i želi da budemo srećni i u miru sa sobom. A da bi bili u miru sa sobom, važno je slušati sebe. To ne znači da nećete odvesti dete u park neki drugi dan ili otići na tu kafu ali ne nužno kada se to od vas očekuje. To mora biti kada vama prija.

Zato recite sebi slobodno da imate pravo pratiti svoj unutrašnji kompas i ne morate na sve što se od vas traži reći DA. Umirite se, saberite se i osetite šta vam vaše unutrašnje biće govori. Jer vi ste najvažniji. Prosto recite: „Izvini ali ne želim!“ Ne boli, verujte. U početku stvara nelagodu jer ste navikli drugačije ali kad shvatite koliko je to dobro za vas, biće sve lakše i lakše.

Uzmite sad papir i olovku i ispišite najčešća pitanja ljudi na koje po navici izgovarate DA a hteli bi NE. Sad pravac pred ogledalo, pročitajte jedno po jedno pitanje i vežbajte glasno izgovaranje NE na svako od tih pitanja koje vas muči. Uh…koje olakšanje, zar ne?

NE! NE! NE!

Autor: Tijana Mihajlović