ONAJ OSEĆAJ…

Kad ti padne kamen sa srca onaj težak, najteži… Pa se odjednom osetiš lak kao pero… možeš krovove da preskačeš… Eee, to je osećaj druže moj !

Kada znaš da si svoj na svom. Kada si sebi i sudija i kadija. Kada svakog možeš da pogledaš u oči. Eee, to je osećaj druže moj !

 

Kada znaš da nikoga nisi prevario, da nikoga nisi oštetio, kada si sve postigao sam… Eeee, to je osećaj druže moj !

Kada možeš s ponosom da kažeš, fakultet sam završio SAM… posao sam pronašao SAM… Eee, to je osećaj druže moj !

Kada ponosno gledaš svoju porodicu. Kada gledaš kako ti dete raste u dobrog čoveka, kada voljeno biće sija pored tebe, kada se SVI volite više od svega… Eee, to je osećaj druže moj !

Kada sa ponosom kažeš “To je moj brat , to je moja sestra“, “ To je moj otac, to je moja majka“. 

Eee, to je osećaj druže moj !

 

Kada te nešto jako zaboli, a ti ga odboluješ na nogama, ćutke i vratiš se jači nego ikad…

Eee, to je osećaj druže moj !

Ako se, dok čitaš ovaj tekst, pronađeš makar u jednoj rečenici… Eee, onda ti znaš taj osećaj druže moj !!!

Autor: Lidija Gajić

Tekst preuzet sa sajta:
https://dolistyle.wordpress.com/