ODISEJA TRGOVAČKOG PUTNIKA: KOGA JE VOLEO ARISTOTEL ONAZIS? 3.DEO

Brak sa Tinom Livanos se raspao, a poslovni izazovi i nedaće su se gomilali. Prefrigani morski vuk je, baš kao velika voda uvek nalazio put, da mimoiđe podmetačine američkog establišmenta i teksaških naftaša, koji su ga isključili iz svih transporta nafte. Međutim, on je igrao malo bolje, pa je krizu oko Sueckog kanala lucidno i hrabro iskoristio, poslavši tankere ka arapskim bušotinama. Brzo su se vratii u Evropu svojim kupcima i omogućili da se nafatira ozbiljnom lovom. Tako je Aristotel prešao igricu sa brodovima i prešao na avione. Pa je 1957. u svojoj Grčkoj napravio nacionalnu avio-kompaniju “Olimpik ervejz” od tri male propale. Te iste godine u Veneciji na jednom koktelu upoznaje Mariju Kalas, najbolju pevačicu planete. Pa, iako je bio kolekcionar skupocenih slika i lepih žena, ovo je bila sudbina i kako kaže jedina istinska ljubav. Međutim, kod Marije najviše su ga privukle dve stvari – taj prefiks “naj” i to što je udata. Ona je vezu krila od muža Maneginija, a on je pokušao da mu plati da se razvede. Čitav proces ubrzala je Marijina trudnoća sa Onazisom, koja je iznedrila tragediju, pošto je beba živela samo nekoliko sati. A i kada je prestala da bude Gospođa i postala Gospođica, Arijevo interesovanje za nju naglo je splaslo, nije ga držalo mesto. Razišli su se, trenutno, ali ne i trajno. Dok kraja života su se čuli, razgovarali i tešili.

Mnogo je vremena provodio na svojoj jahti “Kristina” i ostrvu Skorpiosu, nadomak Lefkade, približivši se tako svom mitskom idolu Odiseju i njegovoj Itaki. Početkom šeste dekade dvadesetog stoleća, na tu jahtu i u njegov život ulazi Žaklina (Džeki) Kenedi, žena najvoljenijeg američkog predsednika Džona Kenedija i to neposredno pre atentata.

A tek nakon ubistva viđanja su bila sve češća, tako da je Ari poveo sa 2-0 protiv američkih tlačitelja koji su mu smeštali minulih godina. Takvu vezu ispratili su svi svetski TV kanali i magazini koji su okarakterisali kao nepriordni spoj “ucveljene lepotice i tajkunskog monstruma”. On ju je darivao dragim kamenjem i zlatom, pa je prirodni sled stvari bilo venčanje i to na istom tom ostrvu Skorpiosu ’68-e u pravoslavnoj crkvi po pravoslavim običajima. Samo retki novinari dobili su ekskluzivne pozivnice za ovo svadbeno veselje. Veselili su se svi, samo je Aristotel bio neobično natmuren i slutio nekakvo zlo. U idućim godinama slutnje su se, nažalost obistinile. 1973. se u Atini srušio avion kojim je upravljao 25-godišnji Onazisov sin Aleksandar. On je sahranjen na Skorpiosu, a Aristotel je tugu utapao u viskiju i dugim razgovorima sa Marijom Kalas. Nedugo zatim, tačnije dve godine posle i on umire i biva sahranjen pored sina, u kapeli na ostrvu Skorpiosu. I dan danas postoji fondacija “Aleksandar Onazis” koja svake godine izdvaja velike svote novca za projekte koje promovišu helenizam i daje stipendije talentovanim Grcima.

Autor: Aleksa Ćelap