OD KADA SAM PRIHVATILA DA SAM NESAVRŠENA, ŽIVIM – 2. DEO

I tako u nedogled. Saga se nastavlja, a ova novinarka pokušava da smrša svim silama!

Kao što sam već pomenula u predhodnom tekstu, ovo je nastavak.

Papreno skupi treninzi su dobri ali samo ako odgovaraju vašem organizmu u potpunosti. Ovako, samo ćete gubiti vreme i novac na nešto što vam ne odgovara niti prija vašem telu. Morate da probate mnogo vežbi da biste shvatili koje vam tačno odgovaraju. Tako sam i ja odlučila, da probam sve – pa da odlučim koje su to vežbe, ukombinovane sa ishranom, za mene. Trening nije samo – dodjem, odradim, odem. To je na neki način stil života, to je način na koji živimo u skladu sa svojim duhom i spoljašnjim bićem! To je kao neki kod koga se držimo da bi održavali i usmeravali svoju energiju na pravi način. Svako od nas ima svoj kod.

Zato smatram da je najpametnije da čovek sam proba i ako treba više od 10 vrsta različitih treninga i sportova da bi se pronašao u nečemu. Meni ti tegovi nikako nisu odgovarali, jer na moju visinu od 160cm i sklonosti ka tome da sve što pojedem, čak i vazduh koji udahnem, lepi se za mene.. pa nikako nije išlo da imam mišićave ruke i noge. Međutim, ja to ništa nisam znala i nastavljala sam da se hranim pogrešno i bacam pare na taj sport. I dan danas smatram da čovek ne može samo da diže tegove, kako je tvrdio taj trener, već da mora da vodi računa prvenstveno o unosu namirnica, svom želudcu, varenju, pa tek onda da trči, radi vežbe zagrevanja i razgibavanja, aerobni trening, kardio pa tek onda tegovi za kraj, za oblikovanje mišića. Ovo sam naučila od, po mom mišljenju, najboljeg fitnes trenera iz Kraljeva koji me je naučio da uvek treba ići prvo tim redom: Trčanje na traci u trajanju od pola sata najduže, zatim vožnja bicikla ili steper, pa tek onda rad sa šipkom, iskoraci, čučnjevi, sklekovi i mnoge druge vežbe oblikovanja za sam kraj. Taj način rada i njegov pristup me je oduševio, jer smatram da je jedan od najprofesionalnijih fitnes instruktora u Srbiji.

Ali vratimo se unazad malo.

Pre ove metode koju sam probala, tu su bile razne tehnike „samopovređivanja“ haha… Vežbanje može biti mučenje ako ne znate to pravilno da radite! I bukvalno možete sebe da poveđujete pogrešnim radom i pristupom! Zato, ni dan-danas mi nije jasno kako neki profesionalni treneri mogu da daju svima isti način ishrane i iste vežbe, kada je svaki organizam za sebe i drugačiji je na svoj način. Zbog toga smatram da je jako važno pre svega izvaditi krv. Iz krvi možete već da naslutite kakav ste tip vežbača. Zatim je dobro uraditi test intolerancije na hranu, ali caka je da se ne uhvatite za njega toliko striktno, već da s vremena na vreme sebi dajete oduška – a da se većinom pridržavate tog testa.

Na primer, možete 90% voditi računa i onih 10% možete jesti baš šta god poželite.

Istina jeste da je sve u hrani koju pojedete. Zato, koliko god vežbali, džaba je, ako se hranite previše količinski i ako uzimate pogrešnu i lošu hranu.

NASTAVIĆE SE…

Autor: Ivana Damnjanović