NEĆU STATI NIKADA

Gledam u papire u rukama, zvone mi u glavi tuđi okolni glasovi, dupliraju mi se brojevi i slova. Osetila sam slabost u nogama, hiljadu zvezdica lete oko mene i progutah onu knedlu, ogromnu, veliku. Toliko veliku da me je grlo zabolelo. Jedva sam disala, pokušala da siđem sa tih silnih stepenica i izađem vani. Kapale su suze po papirima, stajala sam u mestu pokušavajući da uspostavim disanje. ,,E nećeš ga majci više“. Ponovih glasno narodni izraz koji sam uvrstila u protokol mog rečnika i ako teško definisan. Moram da hodam, brzo hodam, a došla sam polu ukočena po ove papire. Hodala sam dugo, gledala izloge i ako me ništa nije zanimalo. Prosula sam se ipak kući, rasturila, oplakala i izrežirala u glavi sto i jedan film. Sakupiće snagu ova plačljiva žena, treba deci, sebi, svetu i svojim čitaocima. Ne dam ovo zrno što sam posadila u sebi, e ne dam ga, ima da proklija, da poraste! Dosta mi je oplakivanja, tame i tuge. Jednu stvar shvatiš, život teče bili mi ovde ili ne, izašli na ulicu ili ne, mi smo mrvice u svemiru. Lepo je rekla moja mati da teško onom koga nema.

Svi odplaču, neko odžali a neko ne, jadan je onaj koji trune. Ta hrabra žena, seckana milion puta je prihvatila situaciju i nije nama otežavala. Neću ni ja nikome ništa da otežavam. Borbe u meni su sada velike, borim se sa svojim mislima. Preumorna sam da se objašnjavam sa ljudima i još umornija da tražim da se neko ili nešto promeni. Puštam vas sve. Tu sam ako zatrebam, ali na svojoj savesti nosite svoje ponašanje. Neću ništa reći, neću ni prekoriti i pokušaću da udavim povremeni ispad svog ega. Zavolela sam sebe i kao da me je Svevišnji spremio za ovo što mi sleduje. Neću stati, znam da me proveravaš koliko ću pasti, ali neću stati ovaj put. Nek odplatim za života sve svoje gluposti, ali neću stati dok ne ugrejem dušu onim što volim. Pobediću sebe, sigurna sam i imam puno ciljeva. Kada ih ostvarim,staviću ispred sebe nove, a ti preprečuj i saplići, a jedno znam… Znam da me činiš većom, snažnijom i osećam da me spremaš za nešto veliko. Zato ti hvala i zato neću stati nikada.

Autor: Sanja Radojković Đurđević