Najpoznatija svetska taverna Minhenska pivnica “Hofbrauhaus”

Najpoznatija svetska taverna je “Hofbrauhaus” iz Minhena, jer je “Hofbrau” po mnogima najbolje pivo na svetu. Autentična pivnica i kolevka bavarske kulinarske kulture –  tradicija, ugodnost i gostoprimstvo. Bavarski hedonizam privlači goste svih nacionalosti. Pivnica kakvu je danas poznajemo sagrađana je na tom mestu pre 500 godina, a početkom 20. veka postala je ovo što je danas. Pre nešto više od 100 godina oprema za pivarenje još uvek se nalazila u Hofbrauhausu. Naravno, ječam se pere i piva se proizvode u potpunosti u skladu sa bavarskim Zakonom o čistoti iz 16. veka. Nekada su tuda prolazile kočije, a danas luksuzna kola nemačke automobilske industrije, BVW-i, Mercedesi

Mapa pivskog hrama

Schwemme je dakle glavni gostinski deo koji ima kapacitet da primi do 1.300 duša. Na sredini sale ispod velikog grba pivare koji visi sa plafona stoji ogroman natpis “Muzički sto se okreće”. Stolovi su tu od 1897.godine i u njih su urezani razni inicijali, imena parova i datumi njihovih poseta. Postoji i specijalni “Stammtisch” sto za kojim imaju privilegiju da sede samo stalni gosti, koji su tu svake večeri i znaju se sa kelnerima.  Program počinje u 19 sati, kada bend kuće “Ompah” započinje svirku. Muzikanti u lederhozama dobrom izvedbom teraju posetioce da se njišu u ritmu bavarskih popevki. Gosti se penju da plešu na opisanim stolovima i tu počinje žurka.Takođe, neguje se čuvena tradicija pivskih tokena (bonova), koje ljudi mogu da koriste umesto da plaćaju pivo. Jedan token vredi jednu kriglu. A pivo se isključivo služi u kriglama od litre. Manje nema.

Minhenska soba ili soba u Minhenu, nalazi se na drugom spratu i nju krase slike Jakoba Sandtnera. Slike prikazuju Minhen 1570.godine. U tim ramovima uhvaćen je pogled sa terasa reke Isar iznad grada u vreme kad je Hofbrauhaus osnovan 1589. Moderni luster svojim dizajnom uneli su svežinu u jedan pretežno tradicionalni enterijer. Iz ove sobe pruža se pogled na živopisnu pivsku baštu i trpezariju koja je pretvorena u svojevrsni mali istorijski muzej.

Biergarten  – Ispod starih kestena ušuškana među istorijske zidine smeštena je letnja bašta. U taj pivski vrt može da stane i do 500 ljudi koji mogu da uživaju u jedinstvenoj atmosferi Hofbrauhausa na otvorenom.

Wappensaal je nekada služio kao trpezarija za batlere vojvoda i kraljeva. Okovi od drveta i lusteri daju neku predstavu o šarmu ranijeg vremena. Zidovi dvorane su puni grbova bavarskih okruga. Mesto na kome su nekada u pivu uživali dvorjani, danas se koristi kao sala za poslovne ručkove, svečanosti i konferencije. Wappensaal je takođe montirani studio nove muzičke emisije pod nazivom “Z’Am Rocking” bavarske radio stanice, koja savršeno odražava i kombinuje savremenu bavarsku kulturu sa ovim istorijskim okruženjem.

Nacistička Hitlerova pivnica
ili kosmopolitska taverna?

Pivnicu zato danas retko ko zove pravim imenom. U narodu se ustalio naziv “Hitlerova pivnica”, iako je zapravo on samo dva puta bio u njoj. Jedina veza sa Hitlerom nalazi se u suvenirnici ovog ugostiteljskog objekta u vidu figurice po imenu “Činovnik”, koju odaju prepoznatljivi brkovi.

Vlasnici i uposlenici ovog velelpnog pivskog zdanja, baš kao i zvanična Nemačka, žele da speru taj imidž nacističkog lokala i ne žele da budu etablirani po ozloglašenom fireru. U prilog tome ide činjenica da među sedamdesetak zaposlenih konobara mahom rade Koreanci, Arapi i Pakistanci.

Klopa

Festivalski ili posni meni

Izložen je tokom “Karnevalske sezone”. Termin “Karneval” se pojavljuje već u 13. veku i odnosi se na poslednje serviranje alkoholnih pića tokom posne sezone. Neki od specijaliteta kuće na ovom meniju su Mađarski gulaš serviran u pekarskim posudama, Svinjska jetra sa pečenim krompirom i tamnim sosom, a za dezert idu Knedle sa trešnjama prelivene šlagom.

Specijaliteti kuće

Neki od specijaliteta kuće su recimo Pečena svinjetina sa hrskavom kožuricom, sveža iz pećnice, servirana sa krompirom i sosom ili Minhenska Alpina – pečenica marinirana u kiselom sosu sa brusnicama i salata od crvenog kupusa.

Autor: Aleksa Ćelap