KOLUMNA: NAJBOLJI UČENICI DOBIJAJU NAJTEŽE LEKCIJE

,,E, nećeš verovati ko se smuvao“! ,,Jao, ovi se razveli, a bili su baš dobar par“! ,,Ostavio ženu i decu i otišao sa ljubavnicom, kakav skot“! ,,Ova je ’ladno prevarila onako divnog čoveka sa nekim smešnim likom !“ Gotovo svakodnevno slušamo takve komentare ili viđamo takve naslove u novinama. Zgražavamo se neko vreme, čudimo se tome kakvi sve ljudi mogu biti, prospemo par uvreda na račun ,,loše“ strane nesrećnog para i nastavimo sa svojim životom. Jer, sve se to dešava daleko od nas nekim ljudima koji nam nisu bliski i ko zna kakvi su odnosi bili među njima pa se sve to desilo, a oni za javnost glumili skladan par. I neće to nas nikada zadesiti jer smo mi ,,običan“ svet koji iskreno voli, mirno živi i ne glumi nikad. Da, ali malo sutra je tako! To je tačno tako kao da je umro neko poznat i nama dalek pa se to nama ne može desiti… Eto, baš tako.

 

Tako mi, pre par dana, dođe uplakana drugarica bez želje za životom i traži savet o tome šta da radi. ,,Meni treba savet, kako da prebolim ovo… ja nisam očekivala… nisam se nadala… nemoguće je da on ima drugu, tako smo se voleli…“. Prekinula sam je jer sam odlično znala sve što će izgovoriti… I sama sam, svojevremeno, imala ista pitanja, ista razmišljanja, istu ne-volju za životom. ,,Hoćeš najkraći mogući savet?“ – upitah je. (Klimnula je glavom u znak odobravanja). ,,Ne slušaj ničije savete, nemoj da preboliš nikako, očekuj uvek, sve je moguće i niste se vi voleli – ti si volela, a on je… on.“. ,,A?“ – tupo me gledala kao da sam luda. Pošto sam znala i šta sad želi da pita, rekoh joj da poštedi sebe postavljanja pitanja i da me samo sluša i beleži dobro šta ću joj reći. Shvatila me ozbiljno jer me par puta zaustavila da pribeleži neku rečenicu koju sam izgovorila. Počela sam da joj govorim: ,,Sestro lepa, ja bolje nego iko drugi u tvom okruženju znam da te sada neće utešiti ništa što ti budem rekla. Ne želim da koristim klasične fraze poput – ko zna zašto je to dobro; naići će neko bolji; ti zaslužuješ više, on te i nije bio vredan; proćiće i ovo jednom i onda ćeš se smejati svemu itd. (kasnije sam stvarno negde pročitala da ovo i jesu najgori saveti koji ne pomažu ni malo). Naravno da te ne zaslužuje onaj ko ne zna da te poštuje, to je jasno kao dan i nema potrebe da ti ja to govorim, proći hoće – donekle. Kad kažem ,,donekle’’, to i mislim. Nikada ti neće biti smeštno i nikada ti neće biti svejedno jer si ljudsko biće i izdaja je nešto najgore što može da ti se desi. Samo se ne opiri bolu, to je ono najbolje što u ovom trenutku možeš da uradiš.

 

 

Plači, slušaj tužne pesme do iznemoglosti, vraćaj film unazad i prisećaj se…otplači i ta bolna sećanja… Neka sve izađe iz tebe jer drugačije će te gušiti neprekidno i nećeš se otkačiti te boli nikada. Kada se umoriš od plača i kada sve već počne da bledi – biće bolje, ali suze neka ti budu lek“. ,,A posle koliko vremena mi bude bolje? Deluje mi kao da ovo nikada neće prestati…“ . ,,To nikada nikoga nemoj pitati, dobijaćeš različite odgovore i ništa ti neće značiti. Ti si jedinstvena osoba i tvoja priča je priča za sebe, kad dođe vreme i kada naučiš iz svega ovoga ono što treba da naučiš, biće lakše. Zapravo, naučićeš mnogo o sebi, stvari koje nisi mogla ni da zamisliš. Videćeš koliko toga možeš da podneseš, cenićeš sebe više nego ikad, shvatićeš da si sebi dovoljna i da ti ne treba niko drugi da te upotpuni. Otkrićeš koliko je divno imati vremena za sebe i svoje hobije, biće ti jasno da si zapostavljala sve ono što te zaista ispunjava zbog nekoga ko nije zaslužio ni mrvu tvog vremena. Znam da ti sada deluje nestvarno, ali zaista ćeš otkriti novi svet u kom više neće biti mesta za polu-ljude koji gledaju samo sebe i ne biraju sredstva za ostvarenje sopstvenih ciljeva, ne libeći se da na tom putu gaze preko svega i svih. Ne slaži tu namrgođenu facu! Mržnji nema mesta u tvom životu, ti nisi takva! Volela si ga, osetila si ljubav, naučila si da nesebično daješ sebe, da tuđe potrebe staviš ispred svojih, bilo ti je lepo. Ne kaj se nikad! Neka to bude deo tvog života koji ćeš zauvek pamtiti, ali ne zaboravi ni ovaj ružniji deo jer lešinari samo vrebaju i čim osete svežu krv, obruše se na tebe. Ne daj da se istorija ponovi, nauči šta više nikada ne želiš da proživiš i budi zahvalna za lekciju koju si dobila. Ne gledaj me belo kao da su se sve nesreće ovog sveta obrušile na tebe, naravno da treba da budeš zahvalna – naučio te kako da voliš, ali i  kakva osoba nikada ne treba da postaneš. To dobro zapamti, ne vraćaj istom merom, ne sveti se jer to nije tvoj posao, ima neko gore ko vidi sve… ti samo budi strpljiva i gradi svoj život daleko od onih koji su se plašili tvoje veličine, daleko od onih koji su se, tako mali, umorili od skakutanja da dostignu tvoje visine pa su se predali prvom kamenu na čiju su prizemnost pali, da se zajedno valjaju u blatu. Setićeš se svega ovoga, draga, znam da hoćeš jer ćeš i sama shvatiti sve kad dođe vreme’’. ,,Kako sve divno zvuči kad ti pričaš…Nadam se da će mi zaista biti tako, samo što ja sad imam želju da mu…’’ ,,Stop! Zaustavi se! To tvoj ego radi, ali u tome je i razlika između tebe i njega – ti kontrolišeš sebe, znaš šta je ispravno, postupaš kao ljudsko biće zanemarujući animalne porive koji nam dolaze samo kao iskušenje. Tvoje je da naučiš da se nosiš sa tim i u tome je sva razlika između slabih i jakih ljudi: slabi se prepuštaju jeftinim izazovima, jaki im odolevaju. Veruj mi, ne pričam ti napamet, samo želim da znaš ono što ja od starta nisam znala, sve je u životu samo lekcija, a najbolji učenici uvek dobijaju one najteže…’’

 

Kada mi se ova ista devojka posle nekog vremena javila i rekla da sam joj mnogo pomogla, bila sam veoma ponosna na sebe. Zapravo, vrlo je jednostavno, treba samo malo više pažnje da obratimo na stvari koje se dešavaju oko nas i da ne shvatamo olako ono što se događa drugima jer…nikad se ne zna kada će nevolja pokucati na naša vrata i pokazati nam onako, iz prve ruke, koliko život ume da zaboli.

 

Autor: Bojana Krkeljić