KOLUMNA: NEKI TO VOLE VRUĆE – “PLAN JE DA NEMA PLANA“

Dan mi je započeo tako što sam rešila, da osim rođendana na koji idem, ne planiram ama baš ništa, pa čak ni pisanje ove kolumne. Plan je da nema plana, je moja današnja parola koju planiram da praktikujem jednom nedeljno (i volela bih da dan za to bude nedelja).

Ustala sam, spremila doručak i skuvala kafu. Uzela sam planer u ruke i odjednom sam shvatila da me bukvalo mrzi da zapisujem sve što moram da obavim za danas. I tada sam rekla „Zašto mora baš svaki dan da mi bude isplaniran i da radim po planeru“? Znate šta? I ne mora. Sada možete da pročitate kako je protekao moj dan bez plana i mogu vam reći da se osećam baš opušteno, pa čak i ovaj tekst kao da se piše sam od sebe.

Uz kafu sam pogledala par zanimljivih videa, koji su mi momentalno podigli raspoloženje. Nako toga usledila je jutarnja rutina. Nekako mi je došlo da malo eksperimentišem i sa tim. Sve osim dnevne kreme i tonika sam zamenila proizvodima iz kuhinje.

Na podočnjake sam nanela kokosovo ulje kako bih regiju oko očiju dobro nahranila i ishidrirala. Usne sam ispilingovala četkicom za zube (tako što sam ih njome trljala) i nakon toga nanela med na usne. Nakon toga sam kolutove krastavca stavila na oči kako bih smanjila nadutost. Na rođendanu ipak moram da budem lepa 🙂

Nakon uživanja u kafi i sređivanju na terasi (ovog jutra sam kupatilo zamenila terasom što se negovanja tiče) uživala sam još neko vreme na suncu, sve dok nije počelo da prži. Došlo je vreme da se piše tekst (jer bih ga po nekom redosledu u planeru pisala u to vreme), ali ja sam se ipak odlučila da odgledam seriju. I mogu vam reći da sam uživala bez trunke griže savesti. Bila sam zahvalna samoj sebi jer sam dozvolila svom unutrašnjem biću da uživa.

Približilo se vreme odlaska na rođendan. Kao i obično lepo smo se sredili i krenuli. U autu smo umesto uobičajenih razgovora koje ne uspemo da obavimo kod kuće, pevali sa našom princezom i uživali svo troje. Na samom rođendanu proveli smo se savršeno. Deca su uživala, a mi odrasli smo se lepo družili.

Po povratku kući sačekao me je omanji lom koji smo ostavili, ali nisam marila (inače bih se veoma nervirala, tako da sam i iz ovoga naučila nešto novo). Ignorisala sam ga i odlučila da sebi priuštim zadovoljstvo u vidu masaže stopala (nedavno kupljeni masažer treba da se isproba i danas je idealan dan za to 🙂 ) uz nes kafu i knjigu.

Dan polako odmiče, a ja sve više uživam. Prosto ne mogu da verujem da ni jednom nisam pohrlila za planerom, a ljudi koji me poznaju znaju da to ne liči na mene (i neće verovati kada ovo budu čitali 🙂 ).

Nakon odgledane još jedne epizode serije koju pratim odlučila sam da napišem ovaj tekst. Ne mogu da vam opišem taj osećaj i to olakšanje na samu pomisao da sam sela da ga pišem onda kada sam ja to zaista želela i osetila da treba, a ne kada mi je zapisano u planeru. I bukvalno se piše sam od sebe, verovali ili ne. Dok pisanje privodim kraju uopšte ne razmišljam šta ću sledeće raditi. U tome i jeste čar današnjeg dana, a od sutra, zbog posla, moram da se vratim planeru i planiranim obavezama.

Nadam se da ćete pokušati da izdvojite DAN BEZ PLANA i da ćete uživati kao što sam i ja. Srpska Keri Bredšo šalje ovaj tekst i ide u nepoznato… 🙂

Autor kolumne: Lidija Gajić